Eto, mnogi kalendari su se istrošili, a mi smo konačno dobili vest da i nama sledi datum.

Devalviran prosek ne propušta priliku da okruženje zakiti groteskom.

Ako već nešto postoji, zašto postoji?

Naša mladost umesto da izađe na crtu suštini, ona je zarobljena u klupama i uglavnom uči ono što se brzo zaboravlja.

"Može u skladu sa pravilima, ali rođo, bolje ti je da to platiš i da se ne mlatiš previše".

Pamtimo ga po sloganu u kampanji za izbor predsednika Srbije: "Kad je teško - Čović".

Osnovni cilj svakog pristojnog obrazovnog procesa nije da se zaliva bašta mediokritetstva, već da se unapredi društvo tako što se kroz smislen sistem pomaže ljudima da formiraju kritičku svest, realizuju svoje potencijale, usmere ih kao odgovarajućim profesijama (jer promašena profesija je gotovo robija) i da se iz te koncentracije mladosti, između ostalog, iznedre pravi lideri.

Pokojnom Davorinu Popoviću (magičnom pevaču grupe Indeksi), nekoliko godina nakon rata u BIH, na konferenciji za medije pred najavljene koncerte u Srbiji, postavljeno je pitanje - da li je tačno da je za vreme rata bio vlasnik javne kuće u kojoj su silovane Srpkinje?

Iako je bilo nagoveštaja da će Dačić sa Tačijem podeliti Nobelovu nagradu za mir (možda se pridruži i Ketrin Ešton) izgleda da je to nemoguća misija.

Pre nego se sa trona nacionalne pažnje javi Oro ili neko iz plejade tih noćnih nacionalnih ’tica perjanica, treba konstatovati da "mi letimo u nebo i znamo svoj put".

Čovek koji nije optimista, rekao je pre nekoliko dana da je obrazovanje naša rak rana, koju što pre moramo izlečiti ili nam se u suprotnom crno piše.

Iako zna da danas svako može da bira kako će da diplomira, Diplomac nije to učinio da bi se krio iza diploma, već da bi stao ispred njih.

Jedna od večitih tema našeg društva je devastiran sistem našeg obrazovanja.